Kao osnova prepoznatljivosti turističke ponude opštine Kovačica, u Srbiji i u svetu, jeste naivna umetnost koja je u svetskim razmerama postala brend sa specifičnostima i osobenostima vezanim za Kovačicu.
Kovačička naiva je jedinstvena pojava u svetu. Ova pojava u celini, a naročito njeni vrhunski predstavnici su izborili građansko pravo u stručnim likovnim krugovima kao tvorci posebnih dela visokih umetničkih vrednosti. Iz svog zavičaja prodrli su na sve kontinente i čvrsto su usidreni u kulturnoj svesti jugoslovenskih Slovaka. Ljubav prema lepom i potreba da se unutrašnji nemir i umetničko nadahnuće izrazi bojama i želja da se sačuva tradicija, folklor izrazi poštovanje prema svom mestu, njegovim žiteljima, život u njemu, dovelo je do toga da je u Kovačici nastala kolonija naivnih slikara koji svojim delima zauzimaju visoko mesto u svetu umetnosti.
Naivno slikarstvo nastalo je sa nekoliko dela neposredno pred Drugi svetski rat, a organizovano je započelo svoju javnu prezentaciju 1952. godine kada je u nizu raznih manifestacija upriličenih povodom obeležavanja stodevedesetogodišnjice osnivanja mesta organizovana izložba slika samoukih slikara iz Kovačice. Dug prema svom mestu i svojoj tradiciji vratili su uspešnom izložbom iako na njihovim prvim slikama nisu korišćene teme iz njihove okoline. Međutim, vrlo brzo samouki slikari iz Kovačice počinju da svoje teme i svoje umetničko nadahnuće crpe iz svoje tradicije, svog folklora, svoje sredine, iz svojih običaja, poljskih poslova i obreda iz svoje ravnice. A to su sačuvali do danas.
Kovačički slikari imaju zajedničko stilsko obeležje zbog čega su i prvobitno nazvani školom. Sadržaji njihovih slika su nostalgične idilične teme koje pričaju o prošlosti, o životu na ulicama, u seoskim dvorištima, radu na poljima, o selu, zlatnoj banatskoj ravnici, prikazuju ambijente seoskih soba sa starim ćilimima i predmetima. Ređe se javljaju portreti i mrtva priroda.
Unutar zajedničkih svojstava oni su, zavisno od svojih okolnosti, senzibiliteta, načina mišljenja i rasuđivanja, stvorili lične izraze kojim se međusobno razlikuju. I na taj način izdvojili svoje stvaralačke individualnosti kojima se razlikuju od koletivne svesti i koletivnog načina mišljenja anonimnih tvoraca narodne umetnosti. Reč je o generaciji kovačičkih slikara koja se pojavila polovinom veka i o vrednovanjima datim na osnovu radova nastalih u njihovom najranijem periodu. Svaki od slikara je pronašao originalno slikarsko pismo i prepoznatljiv je po svom rukopisu. Na taj način prepoznaju se Martin Paluška, Jan Sokol, Jan Knjazović, Martin Jonaš, Zuzana Halupova, Alžbeta Čižikova, Pavel Hajko, Zuzana Vareska i drugi.
Pogledajte:
Galerija naivne umetnosti Galerija Babka Galerija rumunske naive
Galerija naive u Padini Spomen kuća M. Jonaša Ateljei slikara